Након разматрања проблематике континуиране медицинске едукације, увођења фискалних каса у здравствени систем и допунског рада лекара, од стране Посебних одбора Лекарске коморе Србије за: медицинско образовање, стручна питања и стручни надзор, секундарну и терцијарну праксу у државним здравственим установама и оба одбора за приватну праксу, Лекарска комора Србије је заузела следеће ставове:

 

Став Лекарске коморе Србије по питању обавезне континуиране медицинске едукације лекара:

 

Недоследном здравственом политиком Министарства здравља у правцу реализације система по закону обавезне континуиране медицинске едукације, тачније, неформирањем Здравственог савета Републике Србије у роковима када се то очекивало, онемогућено је званично и обавезно акредитовање свих стручних скупова и тема одржаних од 2007 године до марта месеца ове године.

Нажалост, након формирања Здравственог савета у марту месецу ове године, коме је, на основу члана 154. став 1. тачка 6. Закона о здравственој заштити, дата у надлежност акредитација стручних скупова и програма ( иако свуда у свету то раде искључиво лекарске коморе) и који је своју конститутивну седницу одржао у априлу са циљем започињања својих активности, Министар здравља уредбом мења Правилник о условима за обнављање лиценце и свим лекарима уписаним у Комору до 30.06.2009 УКИДА ОБАВЕЗУ континуиране едукације у првој години важења лиценце.

 

Лекарска комора Србије сматра да се на тај начин:

 

• Укидањем ОБАВЕЗЕ скупљања бодова у поступку КМЕ отежава унапређење знања лекара у циљу што квалитетнијег лечења пацијената (одобравање слободних дана и плаћање трошкова од стране послодавца)

• Сви чланови ЛКС уписани до јуна месеца, који буду посећивали акредитоване програме у другој половини 2009.године, бодове стечене од стране организатора појединих скупова не могу користити у процесу редовног релиценцирања.

• лекари који се уписују у Комору након 30.јуна 2009. године,доводе се у ситуацију да у оквиру важења своје лиценце у току 2009.године скупљају бодове у потпуно неорганизованом систему акредитације.

 Лекарска комора Србије предлаже Министарству здравља да:

• што пре Здравственом савету обезбеди средства, опрему и простор ради реализације својих врло значајних надлежности, чиме би се омогућила акредитација КМЕ за 2010-ту годину или,

• да покрене иницијативу за измену Закона о здравственој заштити у делу који се односи на Здравствени савет и акредитацју КМЕ и да ту надлежност додели коморама здравствених радника.

• за лекаре који се упишу у Комору у току 2009.године укине обавезу скупљања бодова.

Комора препоручује својим члановима да и поред тога што немају обавезу скупљања бодова наставе са унапређењем свога знања преко свих могућих видова презентација стручних тема, од стручних састанака и конгреса до Интернета.

 Став ЛКС поводом доношења уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе, односно увођење фискалних каса у систем здравствене заштите:

 

Уважавајући потребе спровођења одговорне фискалне политике у здравству, као и у свим осталим земљама света, а разматрајући начин, циљеве и ефекте доношења Уредбе Владе Републике Србије о обавези евидентирања промета преко фискалних каса у здравству, Лекарска комора Србије се, у циљу заштите здравственог система, пацијената и чланова Коморе, ПРОТИВИ ТОЈ УРЕДБИ из следећих разлога :

 

• У времену најтеже економске кризе коју свет памти, не примерена је куповина фискалних каса у свим државним здравственим установама Србије ради евидентирања ванстандардних делатности и партиципације, а без реалног фискалног прихода здравственог система. Сматрамо да новац који треба да буде одвојен за то није приоритет у здравственом буџету ове земље.

• Увођење само евиденције промета преко фискалних каса у приватни здравствени систем, а без реалних буџетских прихода, у овако организованом здравственом осигурању не постоји ни у једној Европској држави. Наиме, у свим земљама у транзицији претходно је приватна пракса уведена у заједнички систем осигурања, а онда су на различите начине организовани фискални токови пара пацијената преко фондова осигурања, а пре свега државних и зато:

 

1. Само у нашој земљи грађани и даље плаћају ванстандардне услуге у државним болницама и домовима здравља и услуге приватне праксе из својих новчаника.
2. Само у нашој земљи грађани немају право на изабраног лекара и у приватној пракси.
3. Само у нашој земљи се и поред наредбе и тумачења Министра здравља (број: 011-00-56/2005-03 од 20.4.2005 године) не прихватају лекарски, лабораторијски и други налази и извештаји из приватне праксе.

 

• Комора нема сазнања да ли је предвиђено да њени чланови, оснивачи приватне праксе, добију део трошкова од стране државе при куповини фискалних каса или одбитка од пореза, као што је то био случај при увођењу фискалног система?

• Нису утврђени, бар Комора о томе нема сазнања, параметри око врсте и обима шифри болести и номенклатуре услуга који ће бити приказани на фискалним рачунима

• Нејасно је да ли ће ти параметри бити јединствени за све врсте здравствених услуга од примарне, секундарне до терцијарне здравствене заштите у државној и приватној пракси?

• Истовремено, увидом у фискалне рачуне од стране немедицинског особља нарушава се право пацијената на тајност података и права на приватност и поверљивост информација загарантованих Уставом и Законом.

• И на крају, као најважније, грађани ће опет платити цех реалном поскупљењу услуга у приватном сектору.

• А неуређени систем здравственог осигурања ће повећати обим сиве економије у здравству, што ни једној држави не иде у прилог.

Лекари ове земље су дужни да своју одговорност према здравственом систему носе и у делу обавезне едукације и у делу фискалне политике према грађанима и јавности, а Комора је институција која ове ставове у њихово име разматра и представља јавности.

Након ступања на снагу члана 277. Закона о здравственој заштити и доношења Правилника о допунском раду од стране Министра здравља у децембру 2008 године, Лекарска комора Србије је направила пресек чињеничног стања 4 месеца после, а резултати су следећи:

 

• Уставни Суд је поступајући по иницијативи Лекарске Коморе Србије о утврђивању уставности и законитости члана 277. Закона о здравственој заштити упутио захтев за изјашњење Скупштини Републике Србије. Скупштински Одбор за здравље и породицу огласио се ненадлежним, а Одбор за законодавна питања је, наводно, тај захтев проследио Министарству здравља на изјашњење. Нажалост, пре неколико дана, тачније на својој седници од четвртка 21.5.2009 године Уставни суд је одложио разматрање иницијативе Лекарске коморе Србије.

• Анкетирајући државне здравствене установе у Републици, дошли смо до закључка да се број реализоване организације допунског рада мери у промилима.

• Да је број уговора, и поред поднетих захтева, о подели радног времена лекарима запосленим у државним установама занемарљив у односу на жеље и потребе лекара и пацијената, а да су разлике у погледу сати, недефинисаних Правилником, у реализованим уговорима огромне.

• Да се створила дискриминација према праву на допунски рад лекара који су запослени у здравственим установама у односу на оне који су као наставници запослени на медицинским факултетима.

• Да и на медицинским факултетима у Републици нису исти услови запослења наставника из чега проистиче, такође, различито право на допунски рад и поделу радног времена.

• Немамо информацију о броју ослобођених радних места за незапослене лекаре

• И на крају, наравно, цех опет пацијенти плаћају јер:

- Не могу да, на основу Правилника, члан 9. тачка 7, реализују своју потребу за дијагностиком и лечењем без обзира што желе да ангажују појединог лекара или тимове здравствених радника и да плате за њихове услуге.

- Од лекара који су их, до децембра 2008.године, лечили у приватној пракси уназад 15 година, не могу да добију легалну услугу због неорганизоване поделе радног времена и забране допунског рада за лекаре запослене ван медицинских факултета.

 

Лекарска комора Србије, у име чланова Коморе и у име грађана Србије, сматра да систем допунског рада како је предвиђен Законом и Правилником није дао резултате. Напротив, стање је потпуно неуређено, конфузно и без перспективе за унапређења квалитета лечења пацијената, што потврђује став Коморе из децембра 2008.године,да систем који не постоји ни у једној Европској земљи не може дати добре резултате.

Иницијатива за прикупљање потписа-петиција

 

Комора као институција, свуда у свету, не доноси Законе и подзаконска акта, али износи своје мишљење у свим областима законодавне политике.

 

Због тога Комора покреће иницијативу за прикупљање петиција по заузетим ставовима:

 

1.противим се оваквом начину  увођења фискализације у здравству: ДА (pdf)

2.подржавам да Комора буде законски носилац акредитације КМЕ: ДА (pdf)

3.залажем сe да лекари имају право на допунски рад у складу са Законом као и сви остали запослени у Републици: ДА (pdf)

 

Формуларе и петиције можете преузети са сајта ЛКС,попуњене и скениране у atachment-у и послати и-мејлом на lekarskakomorasrbije@gmail.com .

 

У случају да немате могућност коришћења електронске поште, можете подићи и потписати формуларе петиције у канцеларијама Лекарске коморе Србије и канцеларијама регионалних лекарских комора.

 

Попуњене формуларе можете слати и поштом на адресе :

• Лекарска комора Србије ул:Краљице Наталије 1/II,11 000 Београд ;

• Регионална лекарска комора Београда ул:Краљице Наталије 3/I,11 000 Београд ;

• Регионална лекарска комора Војводине ул:Душана Даниловића 40,21 000 Нови Сад ;

• Регионална лекарска комора Југоисточне Србије ул:Јанка Веселиновића 5А,18 000 Ниш ;

• Регионална лекарска комора Централне и Западне Србије ул:Краља Александра I Карађорђевића 104,

      34 000 Крагујевац ;

• Регионална лекарска комора Косова и Метохије ул:Анри Динана бб,38 220 Косовска Митровица.

 

Важно: петицију могу потписивати пунолетни грађани