Зашто ми, лекари, толико дуго ћутимо и трпимо психичке проблеме?

Да се разумемо, велики број лекара нема менталне поремећаје.

Лекари, углавном, добро подносе стрес, ургентне ситуације, тугу, анксиозност, усамљеност, губитке.

То је последица чињенице да смо, већином, здраве и храбре личности.

Ми, уствари, имамо (што биолошки, што научено вишегодишњим тренингом) добро развијене механизме помоћу којих се носимо са стресом и патњом која нас свакодневно окружује.

Проблем настаје када претерамо у том ,,добром подношењу, гурању под тепих’’ и потискивању, а не приметимо да смо склизнули у озбиљну психијатријску болест.

Ево неколико најчешћих разлога због чега лекари ћуте када им душа болује:

1.            Свуда у свету, па и на нашим просторима, постоји дуга традиција ћутања и прећуткивања менталних болести код лекара.

2.            Лекари свих специјалности, па чак и сами психијатри, сматрају менталне болести ,,знаком слабости’’.

3.            Склони смо да, дуго, дуго, годинама, у тајности носимо своје депресије, кривице, страхове, анксиозности, незадовољства, туге. Да их посматрамо и објашњавамо као део сопствене професије и мисије. ,Па, то је наш посао, то мора тако, ко попусти - тај није за лекара…’’

4.            Са разлогом смо забринути да ли ће информације о нашим менталним проблемима остати стварно медицинска тајна. То је један значајан разлог за ћутњу и трпњу нас лекара и наших породица.

5.            Ако се сазна, велико је питање како ће то утицати на наше лиценце, репутацију, статус и положај…све то нас, такође, спречава да се јавимо на лечење.

6.            Као и људи у осталим професијама које подразумевају ,,високе функције’’ и који су доносиоци важних одлука - тако и наша професија носи са собом ,,слепу мрљу’’, тј. изостанак увида у сопствену погрешивост. Овај наш еснафски, могли бисмо рећи, патолошки страх од грешке, нас спречава да јасно видимо и препознамо симптоме и знакове сопственог нарушеног менталног здравља.

7.            Склони смо да верујемо да, само зато што смо лекари, да нас то чини имуним на психијатрсијке болести. ,,Ментално оболели - то су увек неки други, а не ми.’’ Таква уверења су погрешна, нерационална.

Као што могу да нас задесе све остале болести, исто тако можемо да оболимо од: депресије, анксиозности, панике, фобије, опсесивно компулзивног поремећаја, алкохолизма, поремећаја исхране….

Наша професија носи са собом већи ризик за психичко обољевање и компликацију одређених менталних поремећаја.

Као што смо, радећи у пракси, под већим ризиком од обољевања инфекцијама изазваних COVID-ом, грипом, хепатитисом Б и сл; тако исто смо, због велике изложености  изузетно стресним условима током рада, склонији да ментално оболимо.